0
  •  x 
Нема производа у корпи

Тура кроз јединствену винарију у Србији: Вина која славе Шумадију

Недалеко од Смедеревске Паланке, у правом шумадијском крајолику, налази се винарија „Деспотика“. Након што се посетилац или путник намерник попне на 230 метара висок брег, где се винарија налази, пуца поглед који никога не оставља равнодушним.
Види се све, од Авале, Космаја, Букуље, Венчаца, Опленца до Рудника. Да се вино прави од пејсажа, ово би најбоље испало. Али за добро вино је потребно много више.

 

Веселин Деспотовић, први човек винарије, објашњава да су, када су почињали, имали на уму да не могу да буду најстарији ни највећи, па им и није остао неки избор - морали су да буду најбољи! Звучи као духовита досетка, али после извесног времена у винарији схватамо да у томе има доста истине.

- Намера нам је да промовишемо не само овај крај него и читаву Шумадију и Србију. Винарије каква је наша не би требало да буду само производни објекти, има ту много шта да се покаже, исприча и понуди. Многи се изненаде када дођу, поготово странци - скромно каже Деспотовић.

Тура кроз винарију, какву смо ми, а вероватно и остали посетиоци прошли, заиста је доживљај, али да би се развио вински туризам, предуслов је, наравно, оно прво - вино.

Капацитет Винарије „Деспотика“ је 250.000 литара годишње, а сада су стигли негде до четвртине те бројке. Од квантитета, сами кажу, битнији им је квалитет. Не мањка им ни оригиналности и аутентичности, почев од тога како им се вина зову: „сведок“, „додир“, „доказ“, „знамен“...

- Да се вино зове, рецимо, каберне Шумадија, признаћете, не иде. Када смислите име, по нашем закону, да бисте га пријавили, морате да приложите и образложење назива. Колега који је то радио дође и каже ми: „Ја сам написао овако: немир - стање у којем се нашао власник када је схватио у шта се упустио“, и пита је л‘ да преда. Кажем: „Предај“. И тако је остало - уз осмех прича анегдоту Деспотовић.

Иначе, када су извезли вино у Холандију, питали су дистрибутера, Холанђанина, да ли да преводе називе, овај је рекао да то никако не чине, чак је инсистирао да етикете остану на ћирилици, толико му се допало оно што је чуо.

А имао је шта и да види када их је посетио, од прелепих винограда кроз које се долази до саме винарије, преко погона с најсавременијом опремом у приземљу, до подрума с храстовом буради у подруму, десетак метара испод објекта.

- На месту где је изграђена винарија био је орах. Морао је да буде извађен, али нисмо желели да га се одрекнемо, да га заборавимо, од њега је начињен овај сто - не без поноса показује сто у подруму Југослав Шакрић, маркетинг менаџер винарије, али и водич, чак кустос, јер „Деспотика“ има и Музеј винодељства и Галерију винарела.

Храстова бурад

У подруму „Деспотике“ сва бурад су храстова, од српског храста. Има тек неколико њих од француског и мађарског храста, али вино које у њима лежи служи само да се упореди са оним из буради од српског дрвета, не и за продају.Нису могли да буду ни најстарији ни највећи, зато су - најбољи

Извор: http://www.blic.rs/vesti/srbija/tura-kroz-jedinstvenu-vinariju-u-srbiji-vina-koja-slave-sumadiju/7zcm26k