0
  •  x 
Нема производа у корпи

УПОЗНАЈТЕ ДЕСПОТИКУ Вино, ко од пејзажа прављено

Недалеко од Смедеревске Паланке, у правом шумадијском крајолику, налази се Винарија "Деспотика".

Пошто се посетилац или путник намерник испне на 230 метара високи брег, на коме се винарија налази, пуца поглед који не никог не оставља равнодушним; види се све од Авале, Космаја, Букуље, Венчаца, Опленца до Рудника.

Да се вино прави од пејсажа, ни од чега другог, ово би најбоље испало. Али, и ми лаици знамо, за добро вино је потребно много више.

Веселин Деспотовић, први човек винарије, уз осмех објашњава да су, када су почињали, имали на уму да не могу да буду најстарији, ни највећи, па им ни није остао неки избор – морали су да буду најбољи! Звучи као духовита досетка, али после извесног времена у винарији посетилац схвати да се иза тога има доста истине и да би ово ласно могао да им буде мото.

- Намера нам је да промовишемо не само овај крај него читаву Шумадију и Србију. Винарије каква је наша не би требало да буду само производни објекти, има ту много шта да се покаже, исприча и понуди. Многи се изненаде када дођу, поготово странци, не очекују оно на шта овде наиђу – скромно каже Деспотовић.

Упутство за уживање

На свакој етикети вина „Деспотике“, осим уобичајене препоруке – колико степени би требало да буде температура вина када се служи, стоји и савет које би јело било адекватан прилог, али и која музика и која књига, проза или поезија. Тако „Сведок“ иде уз рижото са морским плодовима и „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић и „Преко реке“ групе „Врело“. Зато рецимо „Немир“, уз равиоле са пилетином и воћне торте, тражи „Она се буди“ „Шарла акробате“.

Тура кроз винарију, какву смо ми, а вероватно и остали посетиоци прошли, заиста је доживљај, но да би се развио вински туризам предуслов је, наравно, оно прво - вино. Капацитет Винарије „Деспотика“ је 250.000 литара годишње, а сада су стигли негде до четвртине те бројке. И не журе. Од квантитета, сами кажу, битнији им је квалитет. Не мањка им ни оригиналности и аутентичности, почев од тога како им се вина зову: „Сведок“, „Додир“, „Доказ“, „Знамен“, „Небо“, „Траг“, „Немир“…

- Да се вино зове рецимо „Каберне Шумадија“, признаћете, не иде. Када смислите име, по нашем закону, да бисте га пријавили морате да приложите и образложење назива. Колега који је то радио дође и каже ми: „Ја сам написао овако: ’Немир’ – стање у коме се нашао власник када је схватио у шта се упустио“, и пита „јел да предам“. Кажем: „Предај“. И тако је остало – уз осмех прича анегдоту Деспотовић.

Иначе, када су извезли вино у Холандију, питали су дистрибутера, Холанђанина, да ли да преводе називе, овај је рекао да то никако не чине, чак је инсистирао да етикете остану на ћирилици, толико му се допало оно што је чуо.

А имао је шта и да види када их је посетио, од прелепих винограда, кроз које се долази до саме винарије, преко погона са најсавременијом опремом у приземљу, до подрума са храстовом буради у подруму, десетак метара испод објекта.


Српска бурад

У подруму „Деспотике“ сва бурад су храстова, од српског храста, с поносом истичу. Има тек неколико од француског и мађарског храста, али вино које у њима одлежава служи, објашњавају, само да се упореди са оним из буради од српског дрвета, не и за продају.

- На месту где је изграђена винарија био је орах. Морао је да буде извађен, али нисмо желели да га се одрекнемо, да га заборавимо, од њега је начињен овај сто – не без поноса показује сто у подруму Југослав Шкарић, маркетинг менаџер винарије али, и водич, чак и кустос, јер „Деспотика“ у има и Музеј винодељства и Галерију винарела.

У музеју је изложен део историје винарства овог краја, а она је подужа и богата. Има ту свега, од едикта римског императора Проба, преко фресака из наших средњевековних манастира на којима се јасно разазнају сорте грожђа које и данас овде успевају, пинтерског алата из 18. до фрижидера, без струје, на лед, у коме се вино чувало почетком прошлог века. Винарели у галерији су радови брата власника, академског сликара, како им и име каже, уместо бојом рађени су вином и временом, баш као и вино, добијају патину, али и бледе.

Нама остаје само да се надамо да, у околностима какве су тренутно у нас, неће избледети амбиција и љубав према винодељству коју људи из „Деспотике“ показују сваким својим вином и на сваком кораку док показују своју винарију.

Извор: http://www.alo.rs/vino-ko-od-pejzaza-pravljeno/78225