ДУНАВСКА ВИНА
У 19. веку, Лорд Бајрон је путовао Балканом, упознавао балканске народе, обичаје, традицију и о томе потом преносио приче на западу Европе. Балкан је увек био тако близу, а ипак тако далеко западним народима.
Ни у XX веку није било другачије. Већина земаља (са изузетком Југославије) је била сакривена иза гвоздене завесе. У таквом окружењу, постојали су одважни појединци са визијом, радозналошћу и жељом за откривањем нових култура спремни да пређу границу. Ту ми прво пада на памет Марсел Селије из Швајцарске који је са својом супругом обилазио Бугарску и Румунију и бележио бисере традиционалне народне музике, а потом их представљао на западу. Захваљујући њему су светску славу стекли румунски виртуоз на пановој фрули Гхеоргхе Замфир и бугарски хор ‘Ле Мyстере дес Воиx Булгарес’ који је прославио бугарско полифоно певање.
Ако причамо о савременој винској сцени на Балкану и шире у источној Европи, свакако једна од највећих промотерки вина из “Новог Старог света” је Царолине Гилбy, носилац титуле Мастер оф Wине. Захваљујући њој су бројне сорте које су до скоро биле сасвим непознате винским познаваоцима на западу и често немогуће да се изговоре постале ближе. Зато њене Мастерклас радионице изазивају доста пажње, јер треба увек бити спреман на неко ново откриће, нове ароме, сорте, винске регије.”
14.новембра 2015.године, у склопу хуманитарне винске манифестације Салонул Ровинхуд у Темишвару (Румунија), Царолине Гилбy МW је повела бројну винску публику на дунавску винску авантуру.
1. Морава 2014 – винарија Деспотика (Србија)- Морава је стекла поприличну популарност у Србији и све више локалних винарија се опредељује да у виноградима засади ову сорту. У књизи Wине Грапес, Библији винског света, Џенсис Робинсон мораву види као сорту која обећава. А доказ да и српски винари деле њено мишљење јесте чињеница да се све више сади у виноградима у Србији, да поједини винари озбиљно размишљају и о пенушавој морави, наранџастој морави, касној берби… Уверен сам да ће нам у наредним годинама винарија Деспотика показати право лице мораве. Једноставно, година 2014 није дозволила да се у потпуности развије ароматски комплекс мораве. Нешто једноставније ароме на носу него што бисмо очекивали, и хербалне ноте у траговима које брзо нестају.У устима, вино оставља освежавајућ цитрусни траг: лимета, лимун, грејп. Киселине пријатне, освежавајуће, у балансу. Винарија Деспотика је нова винарија, основана 2010. године. Још један показатељ да Србија, по речима Царолине Гилбy, доживљава импресиван развој у винарству понајвише захваљујући младим, пасионираним винарима. Напросто, српски винари су услед политичке ситуације у земљи касно покренули ренесансу винске сцене, па су сада у ситуацији као гост који касно стиже на журку те због тога жури да што боље искористи време и да се што боље проведе. Зато треба да очекујемо да ће нам у наредним годинама долазити узбудљиве новости из Србије.
2. Грашевина 2014 – Илочки подруми (Хрватска) – Грашевина је најзаступљенија сорта у хрватским виноградима. Званично се сматра да је хрватска сорта, мада је у истој мери можемо сматрати и фрушкогорском обзиром да територија простирања једне сорте не прати политичке границе држава (нарочито на Балкану). Илочки подруми поседују око 350 хектара винограда засађених грашевином, а поред тога узимају и грожђе од коопераната. У чаши, вино просто плени својом раскошном структуром – пуно тело и концентрованост су употпуњени аромама дуње, јабуке, стоног воћа и цитрусним киселинама које се преливају ка благој пријатној горчини у завршници.”
3. Риеслинг 2012 – Шато Бела (Егон Мüллер) (Словачка) – Познати винар Егон Мüллер је одлучио да на југу Словачке, на обали Дунава у регији Стурово упути изазов најбољим ризлинзима Аустрије и Немачке. Ризлинг има дугу традицију у Словачкој. Вино сламасто жуте боје. На носу у први план избијају класичне ноте цитруса, стоног воћа, петролејске ноте. У устима, вино је линеарно (импресионираће вас више трајање арома него ли њихова комплексност), а до изражаја долази челични карактер. У завршници остаје минерални траг у устима.”
4. Егон Мüллер Риеслинг 2014 (Немачка) – Филозофија Егон Мüллер-а је да треба допустити вину да се само направи, органски, са што мање интервенције и уз природну ферментацију у танковима од инокса. Треба додати и да вино потиче из Мозела, најхладније винске регије Немачке. Виногради се налазе на стрмим литицама, на осунчаним експозицијама. Вино одликују продорне киселине које стимулишу саливацију у устима. Упркос томе, вино је у савршеном балансу, са таман толико сласти у устима која спира све трагове киселине у устима и води ка дугој елегантној завршници.”
5. Кирцхолз Блауфранкиц 2013 – Венингер (Аустрија) – У Аустрији, Франз Венингер је постао синоним за франковку. Од 2006. године, винарија Wенингер примењује принципе биодинамичке производње. Притом је франковка у Аустрији прешла пут од вина у стилу каберне совињона до елегантног вина у стилу пино ноара. Фокус је на нежној екстракцији, мањем утицају дрвета. Циљ је да се у структуру вина уграде киселине, а не танини. Вино у чаши је заиста елегантно, присутних али свилених танина. У устима доста воћних арома вишње, боровнице и купине уз зачинске ноте. Завршница воћна и складна.”
6. Боровитза Гамза 2013 (Бугарска) – Винарија Боровитза се налази на западу Бугарске, код Белоградчика, у непосредној близини границе са Србијом. Власник Огнyан Тзветанов је предано тражио мале парцеле на којима расту старе лозе са жељом да од грожђа са тих парцела производи вина у малим серијама. Сорта гамза је познатија код нас као кадарка. Вино је одлежавало 24 месеца у великим храстовим бачвама. У устима је вино мекано, елегантно, са пријатним аромама купине и шљиве.”
7. Серендипитy 2013 – Ет Цетера (Молдавија) – Молдавија је вероватно у најтежој ситуацији од свих држава источне Европе. Винска индустрија је претрпела тежак ударац када је Русија увела економске санкције Молдавији, што је значило губитак тржишта на које је до тада пласирано 85% вина у извозу. Тренутно, Молдавија спроводи мере како би регулисала свој вински сектор и трансформисала га како би га што лакше прилагодили данашњој ситуацији на глобалној винској сцени. Винарија Ет Цетера је млада винарија из Молдавије која приказује потенцијале ове земље и даје назнаку шта у будућности можемо очекивати од Молдавије кад су у питању вина. Сортни састав овог вина: фетаска неагра 70%, каберне совињон 30%. Фетаска неагра нам је као сорта познатија захваљујући румунским винаријама које улажу велике напоре у промоцију сорте. Међутим, јако је тешко одредити типичан стил румунске фетаске неагре: од концентрованих вина џемастог карактера па до свежих воћних елегантних вина. По речима Царолине Гилбy, можда је добитна комбинација за фетаску неагру управо да се купажира са другим сортама, као што је у овом случају упарена са каберне совињоном. Резултат је дивно, концентровано вино препуно црног шумског воћа, сладића, зачинских нота.”
8. Негру де Драгасани 2013 – Витис Метаморфосис (Румунија) – Каролине Гилби је на овогодишњем Декантер-у била председник панела оцењивача који оцењују вина из Чешке републике, Румуније, Мађарске и Словеније. Ове године је највиша оцена коју је добило неко румунско вино било сребро, и то управо за ово вино. Сорта негру де драгашани је новостворена сорта призната 1993. године и у читавој Румунији постоји 16ха засада ове сорте. Вино које пружа пуно задовољства, карактерно.”
9. Сзамородни 2010 – Барта Пинце (Мађарска) – И за крај, Токај – ексклузивна регија источне Европе. Берба 2010 није била једна од оних које ће се памтити, али ово вино из винарије Барта је достигло висок квалитет понајвише захваљујући микролокацији, јер се виноград фурминта налази на падини брда Кирáлy (историјска парцела Öрег Кирáлy) . Прави вртлог арома дуње, суве кајсије, меда од багрема. Завршница бесконачно дуга…”