Винарија Деспотика

Поново смо се дружили са екипом портала vino.rs који су у посети Винарији Деспотика разговарали са власником
Веселином Деспотовићем и технологом Милошем Николићем. У разговору открили су по чему ће бити упамћена 2018. година
и шта је заправо јагурида.

Да ли је број 13 баксузан тешко је рећи, али управо је 13. јуна 2018. године олуја са градом величине кокошијег јајета
опустошила привреду и домаћинства Смедеревске Паланке.

Стигли смо у Влашки До у Винарију Деспотика почетком октобра. Пред халом за прераду пет нових великих блиставих танкова
за црвена вина, још увезаних царинском траком, блистају на сунцу михољског лета. А на олуцима и металним вратима јајолики
отисци, као да се Новак Ђоковић играо читавог дана ударајући бесно из све снаге лоптицу о лим. То су заправо отисци ледених
кугли због којих ове године вино неће одлежати у тим новим танковима од 50.000 литара – јер нема шта да се у њих стави.

Упркос невољи Веселин Деспотовић не очајава. Природа је чудо, каже и води нас у насаде прокупца и мораве испред винарије,
уништене стопроцентно само три месеца раније, да видимо чудо по имену јагурида. Са нама су и технолог Винарије Деспотике
Милош Николић. Збиља, виноград на фотографијама из јуна ошишан до земље пропео се и два метра у висину. Зелен и снажан,
а лепи гроздови већ хватају шарак, добијају љубичасту боју.

– Ово се зове јагурида, мали вишкови лозе који се иначе одстрањују у нормалној берби – показује Веселин уз осмех.
– Али, чини ми се да ћемо, ако лепо време потраје, ове године баш од тога крајем новембра или почетком децембра имати не другу,
него прву бербу па и вино.

Пробаћемо зрно које исказује већ сласт, шећери и киселине су неочекивано високи у појединим гроздовима шардонеа.
Наравно, та берба ако је и буде, биће по количини десетоструко мања од оне нормалне.

– Ако и буде грожђа, пре ће га бити за бела вина, можда нешто пенушаво – каже Веселин. – Морали смо апсолутно све да орезујемо,
испочетка је кренула вегетација. Притом нама се ово десило у најгорем тренутку кад смо припремали нове танкове да повећамо капацитете,
а сада смо први пут приморани да докупимо грожђе од сорти које нам недостају. Наравно, домаћег порекла и да се надамо опоравку,
посебно младих, двогодишњих винограда који су највише оштећени. Срећа наша да имамо друге две локације у Умчарима и Шепшину,
где су виногради остали нетакнути.

Помињемо различите облике заштите од оваквих непогода, али нам скрећу пажњу да се мреже као заштита од града нигде у свету не
користе јер лоза мора да има сунце, не подноси сенку.

– Искрено, нама винарима остаје само да гледамо у небо и радимо као наши стари који су на три локације сејали жито. Увек нешто тако преживи,
чисто да не поцркају од глади.

У Винарији Деспотика размишљају и о осигурању, јер за то држава даје одређене субвенције. То јесте начин да се предупреди штета,
али не и да се сачува род. Осим тога, кад нема рода од осигурања добијеш вредност грожђа, али већа је посредна штета коју нико не признаје,
а то је да немаш црвених вина две-три године.

– Ми смо буквално ове године имали дупли издатак за одржавање винограда, а где је ту амортизација и земље и машина, људи
– наставља причу власник Винарије Деспотика. – Притом, нема те на све суровијем тржишту, и неће те бити. Значи, посредна је штета некада
далеко значајнија од ове тренутне, а финансијски мањак од четвртине у четворогодишњем интервалу буџета винарије нити је винар унео
у пословну пројекцију, нити купац разуме кад критикује цену српског вина.

А онда велико изненађење, на сто стижу чаше и боца без етикете.

– Да видимо шта нас чека – смеје се Веселин.

Црвени мириси каберне боје дубоког рубина скроз је жив иако је из бербе 2012. Фине, нешто јаче киселине, ароме помало егзотичне
и евидентно другачије од класичног сортног вина. Мало су зеленкасти танини, мало краћа завршница, али у суштини лепо заокружено
и пријатно за пиће. Но, кад се мало отвори у чаши, необично подсећа на амароне.

Шта је то?

– То је наша јагурида коју смо из шале направили 2012. године, али јако добре године за вино. Ставили смо вино у буре од сто литара
и само повремено пробамо. Последњи пут можда пре две године и још је одлично – каже технолог винарије Милош Николић.

– Можда у шали да говоримо да је Гранд Резерва пошто га је тад било мало, а сада се шалимо да ће сво вино ове године да нам буде такво.
Живот је чудо, а онај ко дође овде и види ово данас не може да замисли како је то изгледало пре само неколико месеци.
Ако има нешто добро у свему што нас је задесило онда је то да невоља зближава људе. Морам да похвалим све из винарије
Радовановић јер смо имали далеко интезивнију сарадњу, чешћа виђења, дружења, размену информација како да се изборимо
и превазиђемо проблем. Знате, нису свуда идентичне ситуације, различите су сорте, старост винограда, узгојни облици,
начин орезивања. Скупили смо драгоцена искуства на основу којих изводимо закључке како да сачувамо ово што је остало
и припремимо се за сличне догађаје у будућности – рече Веселин Деспотовић и отпи добар гутљај одличне јагуриде.

Веселин Деспотовић, иначе председник Удружења винара Шумадије, напомиње на који би начин држава најефикасније могла
да помогне у оваквим ситуацијама.

– У закону постоји стање елементарне непогоде које је проглашено на територији наше општине, чиме се стиче право да тражиш
помоћ од државе. Она показује вољу да помогне, али након свих поплава и невоља које су снашле читава земљу, ипак људима
приоритетно треба поправити кровове, школе, болнице. То је сасвим нормално, па да онда негде дођемо на ред и ми,
али пре него што се ствар начисто разводни. Коначно, тражили смо од државе да се унапреди противградни систем одбране,
писали дописе институцијама и министарствима. Према неким проценама потребно је седам милиона евра да се систем у
потпуности стави у функцију, а штете од града су вишеструко веће, не само у виноградима већ и у другим културама.
Значи, ово је нешто што је неопходно, а одговорили су нам да је пуштена у рад једна аутоматска станица у рејону Ваљева,
пошто олује долазе из правца Босне. Али, та једна неће сама много помоћи, треба направити мрежу за одбрану која ће дејствовати
правовремено, чисто да се не појави „људски фактор“ да је ракеташ болестан или није ту, или док упали трактор
и стигне на лице места сувише је касно. Да је било тог система било би штете, али она не би била стопроцентна.

Значи, ако имаш добар противградни систем, ако платиш осигурање и имаш виноград на две-три локације, онда се то може
претрпети и преживети. А овако дођете у ситуацију да буде уништена читава берба.

Шта је јагурида?

Јагурида је народни израз за незрео грозд који накнадно израсте, обично на врху чокота, и касније сазри. У Војводини га
зову греш, а у преносном смисли значи тврдица или шкртица.

 

 

Текст је преузет са сајта vino.rs