Tрећи Фестивал шумадијских вина одржан је у дворишту Краљеве винарије, док је чувени амерички вински писац и новинар Дарел Џозеф (Даррел Јосепх) у свечано украшеној пријемној дворани одржао мастерклас у трајању од сат ипо времена ширећи позитивне вибрације надалеко кад је винарство и будућност винарске Шумадије у питању. Била је то права прилика да се прикажу поједини новитети, али и изврши лично дегустационо упоређивање са проценама винског експерта.

 

Непосредно пред почетак фестивала језа се увукла у кости свих инволвираних у организацију ове, дуго очекиване и брижљиво припремљене приредбе. Запамћена је по пакленој врућини претходне године, а ни ове се у небо није могло поуздати. Сат времена пре свечаног отварања то исто небо се отворило, пљусак је успаничио музичаре који само што нису одвезли опрему и намрачио лица оних који су доносили бројне кутије са винима. Густи и тешки сиви облаци са Опленца намах су пригушили добре вибрације изазване отварањем Светског музеја вина у Бордоу где су шумадијска вина управо заузела своје место. Али да не поседују пуно оптимизма, Шумадинци се не би ни упуштали у винарски посао и та линија се и овај пут показала као исправна. Тачно на време, са доласком првих гостију, пробило се сунце као шлаг на ено-гастрономску торту која је започела још пре уласка у круг Краљевске винарије, од штандова прекривеним месним специјалитетима, воћем, колачима па и свадбарским купусом из великог глиненог суда. Али све је било веома укусно послужено, а од дима из роштиља ни говора, што је за сваку похвалу као и комплетан дигнитет читаве приредбе. Па и концепција ове приче са почетком у поподневним часовима, након ручка кад чаша доброг вина посебно прија. А времена таман толико да се чисте главе дегустирају само одабране етикете и све остане у најбољем маниру винске културе. У року од свега десетак минута кишобрани су нестали, а неочекивано велика маса људи наоружана добрим винским чашама испунила је изложбени простор и навалила на штандове винарија Маџић, Радовановић, Роган, Делена, Тарпош, Краљевска винарија, Александровић, Арсенијевић, Деспотика, СС Мар, Стари Храст, Арт Wине. Велики број ТВ екипа, али и новинара из Хрватске уживао је у винском амбијенту зачињеном светлосним ефектима и наступима одличних музичара који су се смењивали пред улазом у блиставо декорисану салу Краљеве винарије. Љубичаста светла у комбинацији са винарским и виноградарским музејским прибором, златном тканином превучене столице, подизале су напетост пред мастерклас Дарела Џозефа који је предвиђен као велико финале читавог догађаја. У међувремену, свечано је отворена манифестација, људима посебно заслужним за развој приче око Удружења винара Шумадије уручене су специфичне повеље. Огромне боце црвене купаже у чијем креирању су учествовали баш сви винари удружења са својим винима, понели су професор Александар Јанкуловић, сликар Небојша Савовић Нес чија је изложба у Винаревој кући на Опленцу саставни део манифестације, Небојша Николић у име Еновитиса и Димитрије Ђуровић из компаније Сyгента. И ако нам је за тренутак било жао што нећемо стићи да исте вечери испратимо Пинк Јам фестивал розе вина испред Радиссон Блу хотела у Београду где је дошла готово читава, све богатија и занимљивија розе винска Србија, та жал је готово моментално нестала након пробања премијерног розеа Винарије АлександровићФинеса 2015. Али и розеа Тарпош 2015, полуслатке купаже кабернеа са 20% мерлоа, те дивног розе вина од кабернеа, високих и очаравајућих киселина са јагодом тек у завршници – Росе Арсенијевић 2015, младог винара Немање који оригиналним корацима наступа на винској сцени. Изванредан је и његов бели совињон, баш као и онај винарије Деспотика из бербе 2015. који је Дарел нешто касније посебно истакао у свом излагању. У суштини, и пре него што смо чули мишљење признатог стручњака, већ је било јасно да Шумадија као вински регион нуди упечатљива вина интернационалних сорти, било да је реч о пет и више година старим етикетама, па чак и мање познатих произвођача, као и оних сасвим младих из претходне године. Али је Шумадија и далеко више од тога јер ако је одрживи развој приоритет читаве светске привреде, онда винска и винско-туристичка будућност овог региона, сад је очигледно, почива на пар веома способних, вредних и фокусираних људи који добру енергију знају да прошире али и максимално усмере на остваривање зацртаних, паметно одабраних циљева. А негде пре поноћ, кад су све боце испражњене и док је још само групица егзалтираних посетилаца громогласним пљеском испраћала завршне тактове блуес и јазз евергрина, уверени да је винска Шумадија вечерас печатирала још далеко боље дане, кренули смо да мало спекулативно фантазирамо: а шта ће тек бити кад Новак Ђоковић у овом крају отвори своју винарију? Још само кад би се ова добра енергија бар мало прелила и на остала српска удружења винара, где би нам био крај.

Извор: http://www.vino.rs/vesti/item/1954-sumadinci-cista-petica.html